Terminator Salvation (2009)

RECENZIJA FILMA “TERMINATOR SALVATION” (2009)

Uvod: Novi početak u sagi o Terminatoru

“Terminator Salvation” iz 2009. godine, u režiji Maka Džija (McG), predstavlja četvrti film u čuvenoj franšizi “Terminator” i prvi koji se u potpunosti dešava u postapokaliptičnoj budućnosti, suprotno od svojih prethodnika koji su balansirali između sadašnjosti i distopijske vizije budućeg rata između ljudi i mašina. Nakon što su prvi film Džejmsa Kamerona iz 1984. i njegov nastavak iz 1991. postavili temelje žanra naučne fantastike i akcije, a treći deo iz 2003. godine (“Terminator 3: Rise of the Machines”) podelio publiku, “Salvation” je imao zadatak da revitalizuje franšizu i ponudi novi narativni pristup.

Film je naišao na podeljene kritike, sa pohvalama za vizuelne efekte i akcione sekvence, ali i kritikama na račun scenarija i razvoja likova. Bez Arnolda Švarcenegera u svojoj prepoznatljivoj ulozi (osim kao CGI kameo), film je pokušao da se oslobodi senke prošlih ostvarenja i donese svežu perspektivu na borbu protiv Skajneta (Skynet).

Radnja: U srcu postapokaliptične borbe

Radnja filma smeštena je u 2018. godinu, u svet uništen nuklearnim holokaustom poznatim kao Sudnji dan. Džon Konor (Kristijan Bejl) sada je ključna figura pokreta otpora, iako još uvek nije njegov vođa u punom kapacitetu. Film prati njegovu borbu protiv Skajneta, ali uvodi i novi lik – Markusa Rajta (Sem Vortingon), čoveka koji se budi u ovoj budućnosti nesvestan da je, zapravo, kiborg sa ljudskim srcem i sećanjima.

Konor pokušava da osujeti novi plan Skajneta, koji cilja da uništi pokret otpora hvatanjem njegovog budućeg lidera – tinejdžera Kajla Risa (Anton Jelčin), poznatog iz originalnog filma kao Džonov otac. Markus, nesvestan sopstvene prirode, pridružuje se Kajlu i devojčici Star u preživljavanju, dok se istovremeno sukobljava sa sopstvenim identitetom.

Konor, sumnjičav prema Markusovim namerama, suočava se sa teškim izborom – da li mu može verovati? Kulminacija radnje vodi ih u srce Skajnetove baze, gde dolazi do otkrića pravog Markusovog porekla i spektakularne borbe protiv unapređenog modela T-800.

Glumačka postava i performansi

• Kristijan Bejl kao Džon Konor – Iako su fanovi bili oduševljeni njegovim kastovanjem, Bejlova izvedba je naišla na kritike zbog rigidnog i previše ozbiljnog pristupa liku. Njegova izvedba se previše oslanja na vikanje i autoritativan ton, bez dubljeg emocionalnog spektra koji bi produbio lik.
• Sem Vortingon kao Markus Rajt – Nesumnjivo jedan od najupečatljivijih elemenata filma, Vortingon je doneo humanost liku koji se bori sa sopstvenim identitetom. Njegova uloga pruža emotivnu srž priče i često nadmašuje Bejlovu interpretaciju Konora.
• Anton Jelčin kao Kajl Ris – Iako mlad, Jelčin uspeva da rekreira duh lika Majkla Bina iz originalnog filma, pružajući snažan i autentičan nastup. Njegov Kajl je inteligentan, hrabar i lukav – osobine koje bi Džon Konor svakako tražio u svom ocu.
• Moon Bloodgood kao Bleir Vilijams – Njen lik, pilot Pokreta otpora, služi kao poveznica između Markusa i ljudi, ali nažalost nema dovoljno prostora da se njen lik dublje istraži.
• Helena Bonam Karter kao Skajnet/Serena Kogan – Iako je Karterova talentovana glumica, njen lik ostaje nedovoljno razvijen i više služi kao narativni alat nego kao pravi antagonist.

Režija i vizuelni aspekti

Mak Dži je doneo stilizovan i vizuelno upečatljiv film, koji se oslanja na mračnu, distopijsku estetiku inspirisanu “Pobesnelim Maksom” i ratnim filmovima. Scene borbe su intenzivne, sa odličnom upotrebom praktičnih efekata i CGI-a. Postapokaliptični pejzaži, sivi tonovi i prašnjavi gradovi stvaraju autentičnu atmosferu preživljavanja.

Međutim, režija pati od nedostatka emotivne povezanosti sa likovima. Mak Dži je uspešan u kreiranju adrenalinskih akcionih scena, ali ne uspeva da unese dovoljno dramske dubine u priču.

Scenarijo i narativne mane

Jedna od najozbiljnijih kritika upućenih filmu odnosi se na scenario, koji su napisali Džon D. Brankato i Majkl Feris. Iako ideja o istraživanju postapokaliptične budućnosti ima potencijal, priča se često oslanja na klišee i ne produbljuje dovoljno likove.

Osnovni problemi uključuju:

1. Slabu karakterizaciju Džona Konora – Lik koji bi trebalo da bude srce otpora prikazan je više kao ratni komandant nego kao čovek sa unutrašnjim konfliktima.
2. Markusova transformacija – Iako je Markusov luk zanimljiv, otkriće da je kiborg dolazi previše rano i gubi potencijalnu tenziju.
3. Površni dijalozi – Mnogi dijalozi su generički i ne dostižu emocionalnu dubinu prethodnih filmova.
4. Nedostatak pravog antagoniste – Skajnet je apstraktan i ne daje konkretan otpor, dok T-800 dolazi prekasno da bi bio pravi izazov.

Akcija i specijalni efekti

Jedan od najsvetlijih elemenata filma su akcione scene, koje su dobro osmišljene i spektakularne. Sekvence borbi sa terminatorima, jurnjave motociklističkih robota i infiltracija u Skajnetovu bazu spadaju među najuzbudljivije trenutke u filmu. CGI je impresivan, posebno u rekreaciji mladog Švarcenegera kao T-800.

Međutim, sama završnica filma nije tako upečatljiva kao u prethodnim nastavcima. Konačna borba, iako vizuelno atraktivna, nema istu težinu i emocionalnu angažovanost kao što su imali završeci u prvim delovima.

Zaključak: Propuštena prilika ili dostojan nastavak?

“Terminator Salvation” je film koji je pokušao da osveži franšizu novim pristupom, ali nije u potpunosti ispunio očekivanja. Dok vizuelno i akcijski zadovoljava, nedostatak snažnog scenarija, neujednačena karakterizacija Džona Konora i nedostatak pravog antagoniste umanjuju njegovu ukupnu vrednost.

Ipak, film ima svoje vrednosti – Sem Vortingon pruža snažan performans, Anton Jelčin oživljava Kajla Risa na odličan način, a distopijska atmosfera uspeva da dočara brutalnost rata protiv mašina.

U krajnjoj liniji, “Terminator Salvation” ostaje podeljeno iskustvo – za neke fanove predstavlja osveženje, dok ga drugi vide kao propuštenu priliku da se napravi zaista epski nastavak.

Ocena: 6,5/10