T2 Trainspotting (2017)

T2 Trainspotting (2017) – Recenzija

Uvod: Povratak u svet zavisnosti, nostalgije i prošlih grehova

Dvadeset i jednu godinu nakon što je Trainspotting (1996) postao kultni klasik generacije, Deni Bojl (Danny Boyle) vraća se u svet heroinskih zavisnika iz Edinburga sa nastavkom T2 Trainspotting (2017). Nastao na osnovu romana Porno Irvina Velša (Irvine Welsh), ovaj film donosi još jednu dozu sirove energije, nihilističkog humora i emotivne težine, ali sada u kontekstu starijih, deziluzioniranih protagonista. Da li je T2 Trainspotting uspeo da opravda nasleđe originala ili se zaglavio u sopstvenoj nostalgiji?

Radnja: Povratak Marka Rentona u prošlost

Film nas ponovo uvodi u život Marka Rentona (Ewan McGregor), koji se vraća u Edinburg prvi put nakon dvadeset godina. Nakon što je na kraju prvog filma prevario svoje prijatelje i pobegao s njihovim novcem, sada se suočava s posledicama svojih postupaka. Njegov povratak budi uspavane duhove prošlosti:

• Spud (Ewen Bremner) je još uvek zaglavljen u paklu zavisnosti, nesposoban da pronađe svrhu u životu.
• Sick Boy (Jonny Lee Miller), sada pod pravim imenom Sajmon, vodi neuspešan pab i ucenjuje bogate klijente kroz amaterske porno-snimke.
• Begbie (Robert Carlyle), najopasniji od svih, uspeva da pobegne iz zatvora i sanja o osveti Rentonu.

Dok se Renton pokušava pomiriti s prošlošću i pronaći novu svrhu u životu, film nas vodi kroz svet zavisnosti, izdaje, propalih snova i pokušaja iskupljenja.

Tematska dubina: Gde nas vodi nostalgija?

Jedan od ključnih motiva filma je nostalgija – ne samo u kontekstu protagonista koji pokušavaju pronaći smisao u srednjim godinama, već i u samoj strukturi filma. Bojl često koristi flešbekove iz prvog dela, evocirajući ne samo uspomene likova, već i sećanja publike.

Film postavlja pitanje: da li je moguće pobeći od prošlosti, ili ona uvek pronađe način da nas sustigne? Iako junaci filma nisu više heroinski zavisnici u istoj meri kao ranije, oni su sada zarobljeni u drugačijim oblicima destrukcije – bilo da je to opsesija osvetom, nesposobnost da se prilagode promenama ili zavisnost od sećanja.

Režija i vizuelni stil: Bojlova hiperkinetička energija

Deni Bojl ostaje veran svom prepoznatljivom vizuelnom pečatu – brza montaža, dinamična kamera i stilizovani prikazi unutrašnjih stanja likova stvaraju uzbudljiv audiovizuelni doživljaj. Film koristi jarke boje, ekscentrične uglove kamere i nepredvidive prelaske iz jedne scene u drugu, što mu daje osećaj haotične, ali kontrolisane energije.

Montaža Džona Harisa (Jon Harris) i korišćenje preklapanja prošlosti i sadašnjosti dodaju emotivnu složenost, dok muzika – kao i u prvom delu – igra ključnu ulogu u kreiranju atmosfere. Novi talas elektronske muzike kombinuje se s pesmama Igi Popa, Prodigyja i Underworlda, evocirajući duh originalnog filma dok ga istovremeno osvežava modernim tonovima.

Glumačke interpretacije: Likovi zarobljeni u sopstvenim demonima

• Ewan McGregor donosi emotivno nijansiranu izvedbu Rentona, čoveka koji pokušava pronaći iskupljenje, ali se istovremeno boji da se suoči sa sopstvenim greškama. Njegova unutrašnja borba između bega i suočavanja s prošlošću daje dubinu njegovom liku.
• Ewen Bremner kao Spud pruža najdirljiviju interpretaciju u filmu – od svih likova, on je jedini koji ima potencijal za istinsku transformaciju. Njegova priča o pisanju svojih uspomena služi kao metanarativ o samom filmu i Velšovom romanu.
• Jonny Lee Miller kao Sick Boy zadržava svoj sarkastični šarm, ali ispod površine krije očajničku potrebu za osvetom i priznanjem.
• Robert Carlyle kao Begbie je i dalje zastrašujući i nepredvidiv, ali ovde dobija dodatni sloj kompleksnosti kroz prikaz njegovih porodičnih problema.

Svi glumci su se besprekorno vratili u svoje uloge, donoseći novi sloj zrelosti, gubitka i melanholije koji odgovara njihovim starijim verzijama.

Poređenje s originalnim filmom: Težak teret klasika

Trainspotting (1996) je bio film koji je definisao generaciju – kombinacija sirovog realizma, crnog humora i stilizovane režije učinila ga je nezaboravnim. S druge strane, T2 Trainspotting je film o onima koji su preživeli taj haotični život, ali se sada suočavaju s pitanjem: “Šta sada?”

Iako T2 nije imao isti trenutni kulturni uticaj kao original, on donosi drugačiji, zreliji ton. Umesto priče o mladalačkom nihilizmu i odbacivanju društvenih normi, nastavak govori o nemogućnosti bekstva od posledica sopstvenih izbora.

Zaključak: Da li je T2 Trainspotting uspešan nastavak?

T2 Trainspotting je emotivan, vizuelno impresivan i tematski složen nastavak koji uspeva da prenese osećaj nostalgije bez potpune zavisnosti od prvog filma. Iako ne može ponoviti kulturni šok originala, on nudi promišljeniju i introspektivniju priču o prolaznosti vremena, starim greškama i nadi u iskupljenje.

Ovo nije film o drogama – ovo je film o ljudima koji pokušavaju pronaći smisao nakon što su preživeli svoju destruktivnu prošlost.

Ocena: 8/10