Spider-Man 3 (2007)

Spider-Man 3 (2007) – Analiza jednog od najkontroverznijih nastavaka superherojske sage

Uvod: Najveći izazov Spajdermenove trilogije

Kada je “Spider-Man 3” stigao u bioskope 2007. godine, fanovi su s nestrpljenjem očekivali nastavak priče o Piteru Parkeru, njegovoj borbi sa zločincima i unutrašnjim demonima. Nakon spektakularnog uspeha “Spider-Man” (2002) i još bolje prihvaćenog “Spider-Man 2” (2004), očekivanja su bila astronomska. Režiser Sem Rejmi, koji je u prethodna dva nastavka uspešno spojio superherojski spektakl sa emotivnom pričom, našao se pred ogromnim pritiskom studija da treći deo bude još veći, uzbudljiviji i da zadovolji što širu publiku.

Međutim, film koji je trebao da bude vrhunac trilogije postao je najkontroverzniji deo serijala. Dok su neki uživali u njegovoj akcionoj ekstravaganciji, drugi su ga kritikovali zbog pretrpanog scenarija, neujednačenog tona i nerazvijenih likova. Da li je “Spider-Man 3” spektakularan završetak ili preterano ambiciozan promašaj?

Narativna struktura: Priča preopterećena zapletima

Glavni problem filma leži u njegovom preopterećenom scenariju. Dok su prva dva filma imala po jednog centralnog antagonistu (Green Goblin i Doctor Octopus), “Spider-Man 3” pokušava da balansira čak tri glavna negativca – Sandman (Tomasa Hejdena Čerča), Venoma (Tophera Grejsa) i novog Goblina (Džejmsa Franka). Svaki od njih ima svoju pozadinsku priču i motivaciju, ali film nema dovoljno vremena da ih adekvatno razvije.

Pored toga, priča se bavi i Piterovim unutrašnjim sukobima kada ga zarazi vanzemaljski simbiot, što utiče na njegovo ponašanje i odnose sa bliskim osobama. Vidimo njegovu transformaciju u “mračnog” Spajdermena, što rezultira čuvenom scenom u kojoj Piter Parker pleše ulicama Njujorka u pokušaju da izgleda kul – scena koja je kasnije postala predmet mnogih parodija i memova.

U isto vreme, njegov odnos sa Meri Džejn (Kirsten Danst) prolazi kroz krizu, dok se Gven Stejsi (Brais Dalas Hauard) pojavljuje kao potencijalna ljubavna prepreka. Ova sapunica u kombinaciji sa prenatrpanom akcijom i naglim promenama tona doprinosi utisku da film ne zna šta tačno želi da bude – emotivna priča o iskupljenju ili haotični akcioni spektakl.

Likovi: Gubljenje fokusa u prevelikom broju narativnih linija

Piter Parker / Spajdermen (Tobi Magvajer)

Tobi Magvajer i dalje donosi emotivnu i suptilnu interpretaciju Pitera Parkera, ali je njegov lik u ovom filmu često podređen neujednačenom scenariju. Njegova transformacija pod uticajem simbiota trebala bi da bude dramatična, ali mnogi momenti deluju više komično nego zastrašujuće. Umesto da vidimo mračnog i opasnog Pitera, dobijamo nespretne plesne sekvence i preterano karikirano ponašanje.

Hari Ozborn / Novi Goblin (Džejms Franko)

Jedan od najsvetlijih trenutaka filma je razvoj Harija Ozborna. Njegov sukob sa Piterom započet u prethodnim filmovima kulminira u “Spider-Man 3”, ali i on pati od naglih promena u razvoju. Njegova transformacija iz osvetnika u prijatelja i konačna žrtva za Pitera i Meri Džejn trebala bi da bude srce filma, ali je izvedena prebrzo i bez dovoljno utemeljenja.

Flint Marko / Sandman (Tomas Hejden Čerč)

Flint Marko je interesantan negativac sa tragičnom pričom – on je običan čovek koji je postao čudovište zbog nesrećnog spleta okolnosti. Njegova povezanost sa ubistvom Piterovog ujaka Bena deluje kao forsiran način da se stvori emotivna povezanost sa glavnim junakom. Vizuelni efekti njegovih peskovitih transformacija su među najboljim u filmu, ali mu nedostaje vremena za dublju karakterizaciju.

Edi Brok / Venom (Tofer Grejs)

Najveće razočaranje filma je Venom. Obožavatelji su godinama čekali da ovaj ikonični negativac dođe na veliko platno, ali ono što smo dobili bilo je bleda senka kompleksnog lika iz stripova. Tofer Grejs se trudi, ali nije uverljiv kao zastrašujući antagonist. Venom se pojavljuje tek u poslednjih 30 minuta filma, što je premalo vremena da bi ostavio ozbiljan utisak.

Vizuelni i tehnički aspekti: Akcija u senci haotične priče

Ako postoji nešto u čemu “Spider-Man 3” briljira, to su vizuelni efekti i akcione sekvence. Sem Rejmi je majstor režije kada su u pitanju dinamične i kreativne borbe.

• Sekvenca u kojoj Sandman nastaje iz peska je emocionalno dirljiva i vizuelno impresivna.
• Borba između Pitera i Harija u njegovoj kući je energična i napeta.
• Finalna bitka u kojoj Spajdermen mora da se suoči sa Venomom i Sandmanom istovremeno je spektakularna, iako je emocionalni ulog slabiji zbog nedovoljnog razvoja antagonista.

Muzika Danija Elfmana je ovog puta izostala, a Kristofer Jang je preuzeo komponovanje. Iako je njegova muzika solidna, nedostaje prepoznatljivost i emotivni naboj koje je Elfman donosio u prethodnim delovima.

Zaključak: Film sa velikim ambicijama, ali previše mana

“Spider-Man 3” je film pun suprotstavljenih elemenata. S jedne strane, ima fantastične akcione sekvence, sjajne vizuelne efekte i nekoliko moćnih emotivnih trenutaka. S druge strane, pati od pretrpanog scenarija, nerazvijenih likova i tonalne nesigurnosti.

Glavni problem leži u tome što film pokušava da ispriča previše priča odjednom – Spajdermenova borba sa simbiotom, Hari Ozbornova osveta, Sandmanova tragična prošlost i Venomova osvetnička misija. Nijedna od ovih priča ne dobija dovoljno prostora da se u potpunosti razvije, zbog čega film deluje neskladno i pretrpano.

Ipak, uprkos svim nedostacima, “Spider-Man 3” ostaje zabavan superherojski film koji, iako nije dostojan završetak trilogije kakav su fanovi priželjkivali, ipak pruža dovoljno spektakla i emocija da ne bude potpuno razočaranje.

Ocena: 6.5/10