Black Panther: Wakanda Forever (2022)

“Black Panther: Wakanda Forever” (2022) – Ep o gubitku, nasleđu i obnovi

Uvod

“Black Panther: Wakanda Forever” (2022) je nastavak revolucionarnog filma “Black Panther” iz 2018. godine, koji je ostavio dubok trag u popularnoj kulturi, Marvelovom filmskom univerzumu (MCU) i reprezentaciji Afro-futurizma u holivudskom mejnstrimu. Režiser Rajan Kugler suočio se s ogromnim izazovom: kako nastaviti priču bez Čedvika Bouzmana, harizmatičnog glumca koji je preminuo 2020. godine, a koji je neizbrisivo utisnuo svoju dušu u lik kralja T’Čale.

Umesto jednostavnog recasta ili zanemarivanja njegove smrti, film se pretvara u dirljiv omaž, istražujući teme tuge, gubitka i nasleđa. Istovremeno, širi mitologiju Wakande i uvodi novo moćno kraljevstvo – Talokan, pod vodstvom Nemora (Tenok Huerta Mejia). Rezultat je narativno ambiciozan, emotivno nabijen i vizuelno spektakularan film, koji uspešno balansira između melanholije i akcione grandioznosti.

Priča: Suočavanje s gubitkom i pretnjom iz morskih dubina

Film počinje šokantnim događajem – smrću kralja T’Čale, koja se dešava van ekrana, ali emotivno pogađa sve likove. Njegova sestra, princeza Šuri (Letiša Rajt), očajnički pokušava da ga spase pomoću tehnologije, ali ne uspeva. Ovaj uvod postavlja ton filma – priču o tugovanju i suočavanju s prazninom koju ostavlja gubitak vođe.

U nedostatku zaštitnika, Wakanda se suočava s pretnjama spolja, ali i iz nepredviđenog pravca – iz dubina mora. Otkriće vibranijuma u okeanima privlači pažnju sveta, ali i kralja Nemora, vođe skrivenog podvodnog naroda Talokan. Talokan je prikazan kao fascinantna civilizacija inspirisana mezoameričkom kulturom, sa bogatom mitologijom i posebnim razlogom za neprijateljstvo prema površinskom svetu.

Nemor vidi Wakandu kao potencijalnog saveznika protiv zapadnih sila koje žele vibranijum, ali istovremeno kao pretnju ukoliko odbiju saradnju. Njegov sukob sa Wakandom, predvođenom kraljicom Ramondom (Anđela Baset) i Šuri, postavlja moralna pitanja o osveti, diplomatiji i zaštiti kulturnog nasleđa.

Likovi: Emotivne borbe i karakterizacija

Šuri – naučnica suočena s kraljevskom sudbinom

Letiša Rajt preuzima glavnu ulogu i donosi kompleksan portret žene rastrzane između bola zbog gubitka brata i pritiska da preuzme ulogu koju nije želela. Njeno putovanje od racionalne naučnice do ratnice koja mora pronaći ravnotežu između tradicije i inovacije jedno je od najjačih aspekata filma.

Kraljica Ramonda – srce i duša Wakande

Anđela Baset daje izvanredno snažnu i emotivnu izvedbu kao majka i liderka koja pokušava da očuva dostojanstvo svoje nacije. Njene scene sa Šuri su srce filma, a njen monolog u Savetu Ujedinjenih nacija i kasnije suočavanje sa Nemorom pokazuju njenu neverovatnu glumačku moć.

Nemor – kompleksan antagonist sa svrhom

Tenok Huerta Mejia donosi karizmatičnu, ali preteću interpretaciju Nemora. Za razliku od mnogih Marvelovih negativaca, on nije puka pretnja, već lider sa dubokom istorijom i motivacijom. Njegov Talokan je pandan Wakandi – skriven, moćan i spreman na sve kako bi sačuvao svoje ljude. Vizuelna prezentacija ovog podvodnog carstva donosi osveženje MCU-u.

Okoye i Dora Milaje – ratnice na prekretnici

Danai Gurira ponovo briljira kao Okoye, ratnica koja je rastrzana između lojalnosti prema kraljevskoj porodici i osećaja sopstvene vrednosti. Njena priča u filmu dobija emotivni udarac koji dodatno produbljuje njen karakter.

Riri Vilijams (Ironheart) – uvod u novu generaciju heroja

Dominik Torn debitira kao Riri Vilijams, mlada genijalna izumiteljka koja igra ključnu ulogu u radnji. Njeno prisustvo služi i kao postavljanje temelja za buduće Marvelove projekte, ali i dodaje humor i energiju priči.

Vizuelni i tehnički aspekti: Afro-futurizam i podvodna fantazija

Film nastavlja estetiku afro-futurizma započetu u prvom delu, ali dodatno proširuje svet kroz dizajn Talokana, inspirisan drevnim mezoameričkim civilizacijama. Kostimograf Rut Karter i produkcioni dizajn Hana Bičler ponovo briljiraju u stvaranju bogatog, autentičnog sveta.

Akcione sekvence su vizuelno impresivne, naročito borbe na vodi i u vazduhu, dok upotreba IMAX kamera i digitalnih efekata doprinosi spektaklu. Posebno se ističe dizajn Nemorovih krilatih stopala, koji je mogao delovati smešno, ali u filmu funkcioniše savršeno.

Muzika Ludviga Goransona kombinuje afričke ritmove sa elementima mezoameričke muzike, pružajući jedinstvenu atmosferu koja dodatno produbljuje priču. Pritom, pesma “Lift Me Up” Rijane dodaje emotivni pečat, služeći kao omaž Čedviku Bouzmanu.

Teme: Tuga, osveta i nasleđe

Glavna tema filma je suočavanje s tugom i način na koji različiti ljudi procesuiraju gubitak. Šuri bira nauku i racionalnost, Ramonda snagu i tradiciju, dok Nemor vidi osvetu kao jedini način da zaštiti svoj narod. Njihove različite perspektive dovode do sukoba koji je više od obične borbe dobra i zla – to je sukob ideologija, vrednosti i bola.

Pored toga, film istražuje kolonijalizam i eksploataciju resursa kroz priču o vibranijumu, nudeći metaforički komentar na istorijsku eksploataciju afričkih i latinoameričkih zemalja.

Zaključak: Moćan nastavak s emotivnim nabojem

“Black Panther: Wakanda Forever” nije samo superherojski film – to je priča o gubitku, snazi i budućnosti. Iako mu možda nedostaje snaga originalnog “Black Panthera”, nadoknađuje to emotivnom dubinom i kompleksnim likovima.

Film uspešno premošćuje prazninu ostavljenu Bouzmanovom smrću i ostavlja vrata otvorena za budućnost Wakande u MCU-u. Letiša Rajt nosi film s izuzetnom posvećenošću, dok Nemor predstavlja jedan od najzanimljivijih antagonista koje je Marvel dosad stvorio.

U konačnom zbiru, “Wakanda Forever” je dostojan nastavak i snažan omaž ne samo Čedviku Bouzmanu, već i ideji da nasleđe nije nešto što se gubi – ono se prenosi, prilagođava i jača sa svakom novom generacijom.

Ocena: 8.5/10