Back to the Future Part III (1990)

„Povratak u budućnost 3” (1990) – Epilog jedne od najslavnijih trilogija u istoriji filma

Uvod

Treći i završni deo legendarne trilogije Povratak u budućnost, režiran od strane Roberta Zemekisa, dolazi kao grandiozni epilog avantura Martija Mekflaja (Majkl Dž. Foks) i doktora Emeta Brauna (Kristofer Lojd). Nakon futurističkih i distopijskih elemenata prikazanih u drugom delu, treći film donosi osvežavajuću promenu tona i žanra – ovoga puta, radnja je smeštena u američki Divlji zapad. Pitanje koje se postavlja jeste da li ovaj film uspeva da održi kvalitet prethodnih delova i da li na dostojanstven način zatvara priču o vremenskim putovanjima koja je započela 1985. godine.

Priča i scenario

Film započinje direktno tamo gde je Povratak u budućnost 2 stao. Marti Mekflaj je zarobljen u 1955. godini nakon što je video kako munja pogađa DeLorean i šalje doktora Brauna u nepoznatu prošlost. Ubrzo otkriva da je njegov prijatelj dospeo u 1885. godinu i da se nastanio u Hild Veliu (Hill Valley), tada još uvek malom, nerazvijenom gradiću na američkom Zapadu. Iako doktor Braun u pismu Martiju poručuje da ne pokušava da ga spasi, Marti ipak kreće u još jednu avanturu kroz vreme kada saznaje da je njegov prijatelj predodređen da bude ubijen od strane okrutnog Bifa Tanena, ovoga puta poznatog kao Buford „Besni Pas” Tanen (Tomas F. Vilson).

Jednom kada stigne u 1885. godinu, Marti otkriva svet koji je daleko drugačiji od onog na koji je navikao – vreme revolveraša, kauboja, nesigurnih železnica i borbe za preživljavanje. Film kombinuje klasične naučnofantastične elemente sa vestern žanrom, donoseći nam interesantnu i nostalgičnu atmosferu. Osim akcije i komedije, film uspeva da doda i ljubavnu priču između doktora Brauna i Klare Klejton (Meri Stinburdžen), što je osveženje i daje dodatnu emotivnu dubinu karakterizaciji Emeta Brauna.

Scenario koji su napisali Robert Zemekis i Bob Gejl veoma je dobro strukturiran, sa brojnim referencama na prethodne delove, ali i pametnim obrtima koji doprinose koherentnosti čitave trilogije. Iako film donekle odstupa od klasične dinamike naučne fantastike iz prethodnih delova, uspešno uvodi gledaoca u novi kontekst i isporučuje satisfakciju kroz završetak koji je i uzbudljiv i emotivan.

Likovi i gluma

Majkl Dž. Foks još jednom dokazuje svoj glumački talenat u ulozi Martija Mekflaja, donoseći isti šarm i duhovitost kao u prethodnim filmovima. Njegova interakcija sa stanovnicima Hild Velija u 1885. godini posebno je zabavna, a njegov pokušaj da se uklopi u divlji zapad (uključujući komični izbor odeće inspirisan Holivudom) dodaje dodatni sloj humoru. Takođe, njegov odnos sa doktorom Braunom i dalje je srž filma, održavajući emotivnu povezanost koja je ključni faktor uspeha čitave trilogije.

Međutim, pravo iznenađenje ovog filma dolazi od Kristofera Lojda. Njegova interpretacija doktora Emeta Brauna ovde dobija novu dimenziju – umesto da bude isključivo ekscentrični naučnik opsednut fizikom vremena, on postaje čovek koji prvi put u životu iskreno zaljubljuje. Njegov odnos sa Klarom Klejton je neočekivano dirljiv i dodaje emotivnu težinu priči, dok Lojdova harizma i komični tajming ostaju nepromenjeni.

Meri Stinburdžen kao Klara Klejton donosi toplinu i nežnost u film, iako njen lik u početku deluje kao klasični stereotip učiteljice iz vestern filmova. Njena hemija sa doktorom Braunom je uverljiva i doprinosi razvoju njegovog karaktera.

Tomas F. Vilson, koji u svakom delu ove trilogije igra različite verzije Bifa Tanena, još jednom briljira u ulozi glavnog antagoniste. Njegov „Buford Besni Pas” Tanen je neukrotivi nasilnik, možda čak i najopasnija verzija njegovog lika u trilogiji, čineći ga ozbiljnom pretnjom protagonistima.

Režija i vizuelna estetika

Robert Zemekis još jednom pokazuje svoje majstorstvo u režiji, uspevajući da ujedini elemente naučne fantastike i vesterna u jednu skladnu celinu. Ovaj film se vizuelno izdvaja od prethodnih delova zahvaljujući autentično rekonstruisanom ambijentu 19. veka, koji uključuje klasične prljave ulice, salune, železničke stanice i prostrane pustinjske pejzaže.

Kinematografija Dina Kundiha odlično prenosi duh vesterna, koristeći široke kadrove koji ističu divlju prirodu američkog Zapada, dok se brza montaža i kreativni uglovi kamere koriste za dinamične akcione scene, naročito u kulminaciji sa vozom.

Muzika i zvučni efekti

Alan Silvestri se ponovo vraća kao kompozitor i donosi epski zvučni zapis koji kombinuje prepoznatljive teme iz prethodnih filmova sa klasičnim vestern motivima. Njegova muzika ne samo da prati akciju, već i pojačava emotivne momente, naročito tokom romanse između doktora Brauna i Klare.

Zvučni efekti takođe igraju ključnu ulogu u kreiranju atmosfere filma. Od zvuka pucnjeva i galopa konja do moćnog zvuka voza koji juri kroz krajolik, svaki detalj je pažljivo dizajniran kako bi gledalac potpuno uronio u svet 1885. godine.

Zaključak

Iako se Povratak u budućnost 3 često smatra najslabijim delom trilogije, on je i dalje izuzetno zabavan i zadovoljavajući završetak ove epske priče. Odluka da se priča smesti u Divlji zapad može biti iznenađujuća, ali film uspeva da iskoristi taj ambijent na najbolji mogući način, pružajući nam uzbudljivu i srdačnu avanturu sa likovima koje volimo.

Kao deo trilogije, ovaj film funkcioniše kao emotivna i tematska celina, pružajući Martiju Mekflaju priliku da nauči važne životne lekcije, dok doktor Braun konačno pronalazi ljubav i smisao izvan nauke.

Bilo da ste ljubitelj vesterna, naučne fantastike ili jednostavno obožavate avanture Martija i doktora Brauna, Povratak u budućnost 3 je film koji i dalje uspeva da zabavi i inspiriše, čak i nakon više od tri decenije od premijere.

Ocena: 8/10