Nosferatu (2024)

Film “Nosferatu” iz 2024. godine, u režiji Roberta Eggersa, predstavlja ambiciozan i estetski dojmljiv rimejk istoimenog nemačkog ekspresionističkog klasika iz 1922. godine. Eggers, poznat po filmovima kao što su “Veštica” i “Svetionik”, i ovde demonstrira svoju sklonost ka istorijskoj autentičnosti i atmosferičnom pripovedanju.

Radnja filma smeštena je u 1838. godinu i prati mladog agenta za nekretnine, Tomasa Hatera (Nikolas Hoult), koji putuje u Transilvaniju kako bi posetio zagonetnog grofa Orloka (Bil Skarsgard), zainteresovanog za kupovinu imanja u Nemačkoj. Hater ubrzo otkriva da Orlok nije običan čovek, već vampir sa mračnim namerama. Paralelno, Orlok postaje opsednut Haterovom suprugom, Elen (Lili-Rouz Dep), što dovodi do niza jezivih događaja.

Eggersov “Nosferatu” vizuelno je impresivan, sa izraženom gotičkom atmosferom i noir estetikom. Korišćenje tamnih tonova, kontrastnog osvetljenja i detaljno rekonstruisanih setova doprinosi stvaranju jezive atmosfere, odajući počast ekspresionističkoj estetici Murnauovog originala. Kamera Jarina Blaškea, Eggersovog stalnog saradnika, igra ključnu ulogu u kreiranju vizuelnog identiteta filma, koristeći uske kadrove i slow-motion sekvence koje pojačavaju osećaj klaustrofobije.

Glumačke izvedbe su na visokom nivou. Bil Skarsgard pruža sugestivnu interpretaciju grofa Orloka, izbegavajući karikaturalne prikaze vampira i stvarajući lik koji je istovremeno jeziv i tragičan. Njegova upotreba telesne ekspresije i suptilnih gestova evocira nelagodu koja podseća na Maksa Šreka iz originala, ali sa modernim senzibilitetom. Lili-Rouz Dep u ulozi Elen Hater donosi emocionalnu snagu i krhkost, čineći njen lik uverljivim, dok Nikolas Hoult kao Tomas Hater prenosi spektar emocija, od straha do očaja. Sporedne uloge, koje tumače Viljem Dafo i Aron Tejlor-Džonson, unose dodatnu slojevitost i težinu filmu.

Međutim, film nije bez mana. Neki kritičari smatraju da, uprkos tehničkoj superiornosti i vizuelnoj raskoši, Eggersov “Nosferatu” ne donosi dovoljno novih elemenata u odnosu na prethodne verzije, posebno u poređenju sa ostvarenjima F. V. Murnaua i Vernera Hercoga. Preterano oslanjanje na reference iz originala i upotreba CGI efekata mogu oslabiti autentičnost filma.

Uprkos tome, Eggersov “Nosferatu” predstavlja značajan doprinos savremenom hororu, kombinujući vizuelnu grandioznost, psihološku složenost likova i istorijsku autentičnost. Iako možda neće odgovarati ukusu svih gledalaca, film zaslužuje pažnju ljubitelja horora i filmskih esteta.

Ocena: 8.5/10