I Saw the Devil (2010)

Recenzija filma „I Saw the Devil“ (2010)

Režija: Kim Jee-woon
Scenario: Park Hoon-jung
Glavne uloge: Lee Byung-hun, Choi Min-sik, Jeon Kuk-hwan, Oh San-ha
Žanr: Triler, horor, kriminalistički film
Trajanje: 141 minut
Zemlja: Južna Koreja

Uvod: Šokantan obračun dobra i zla

Korejski film I Saw the Devil (Akmareul boatda) iz 2010. godine jedan je od najupečatljivijih osvetničkih trilera u modernoj kinematografiji. Režirao ga je Kim Jee-woon, vizionar poznat po ostvarenjima poput A Bittersweet Life (2005) i The Good, the Bad, the Weird (2008). Ovaj film, međutim, predstavlja značajan pomak u njegovoj karijeri – od stilske elegancije kriminalističkih trilera do brutalne, visceralne priče o osveti koja istražuje granice ljudske monstruoznosti.

U filmu se sudaraju dve suprotstavljene sile: hladnokrvni serijski ubica Jang Kyung-chul (Choi Min-sik), čija su dela oličenje čistog zla, i agent tajne službe Kim Soo-hyun (Lee Byung-hun), čovek gonjen nezamislivim bolom i potrebom za osvetom. Ova priča nadilazi puki obračun između heroja i negativca – ona istražuje cenu osvete, psihološke posledice nasilja i pitanje da li je moguće pobediti čisto zlo bez postajanja njegovim delom.

Narativna struktura i razvoj priče

Film počinje gotovo idiličnom scenom – mlada žena, Joo-yeon (Oh San-ha), zarobljena je u automobilu na snežnom putu, razgovarajući telefonom sa svojim verenikom Kim Soo-hyunom. Već u narednim minutima idila se ruši: prilazi joj neznanac, koji joj nudi pomoć, a zatim usledi brutalan napad. Ova početna scena ne samo da uvodi gledaoca u neizbežan užas, već i nagoveštava moralnu neizvesnost i okrutnost filma.

Ono što sledi nije tipična priča o osveti. Soo-hyun, obaveštajni agent, ne želi samo da ubije ubicu – on želi da ga kazni, da ga muči, da ga natera da pati kao što je njegova verenica patila. Kroz niz susreta, Soo-hyun pronalazi Jang Kyung-chula i započinje jezivu igru mačke i miša. Umesto da ga ubije, on ga hvata, muči, pušta da pobegne, i ponavlja ciklus, uživajući u njegovoj agoniji.

Ovaj pristup donosi niz šokantnih obrta i emotivnih sukoba, dok se Soo-hyun sve više udaljava od svoje ljudskosti i postaje opsednut osvetom. Paralelno s tim, Jang Kyung-chul, koji je u početku delovao kao predator, postaje plen – ali i dalje ostaje nepredvidiva sila zla, koja se prilagođava, manipuliše i koristi svaku priliku da se oslobodi.

Likovi i gluma: Dvoboj titana

Choi Min-sik kao Jang Kyung-chul

Choi Min-sik, legendarni glumac poznat po ulozi u Oldboyu (2003), pruža zastrašujuće uverljiv portret serijskog ubice. Njegov lik nije samo sadistički manijak, već oličenje čiste sociopatske destrukcije. Nema iskupljenja, nema tragova kajanja – samo uživanje u patnji drugih.

Choi donosi lik Jang Kyung-chula sa zapanjujućom autentičnošću – od njegovih psihotičnih osmeha do naglih izliva nasilja, svaka scena s njim izaziva nelagodnost i jezu. Ono što ga čini još strašnijim jeste njegov nepredvidivi karakter – čak i kada je ranjen i u begu, on pronalazi način da ponovo preuzme kontrolu.

Lee Byung-hun kao Kim Soo-hyun

S druge strane, Lee Byung-hun donosi suptilniju, ali jednako snažnu interpretaciju. Njegov lik nije tipičan osvetnik – on nije vođen besom u klasičnom smislu, već tihom, metodološkom odlučnošću da svog neprijatelja učini nemoćnim.

Ono što ovu ulogu čini fascinantnom jeste Soo-hyunova unutrašnja transformacija. Dok film odmiče, njegov osvetnički plan ne donosi olakšanje – naprotiv, on gubi deo sebe, postaje nešto gotovo podjednako jezivo kao njegov neprijatelj. Njegova patnja nije samo spoljašnja – ona izjeda njegovo biće, i film postavlja pitanje: Da li se Soo-hyun zaista razlikuje od Jang Kyung-chula?

Vizuelni i tehnički aspekti

Jedan od najupečatljivijih aspekata I Saw the Devil jeste njegov vizuelni stil. Kim Jee-woon koristi izuzetno pažljivo osmišljene kadrove kako bi naglasio kontrast između brutalnosti i estetike.

Kinematografija i režija

Kamera Hong Kyung-pyoa (poznatog po radu na Burning i Parasite) majstorski balansira između realizma i stilizovane estetike. Scene nasilja su snimljene sa bolnom preciznošću – krv nije eksploatisana radi šoka, već kako bi naglasila intenzitet bola i neminovnost patnje.

Kim Jee-woon ne beži od eksplicitnosti, ali njegova režija nikada ne deluje besciljno. Svaka scena je pomno osmišljena, sa jasnom simbolikom – od kontrasta tamnih ulica i hladnog snega, do zatvorenih prostora koji deluju klaustrofobično i zastrašujuće.

Muzika i zvuk

Muzika Mowg-a dodatno pojačava atmosferu – od jezivih melodija do napetih trenutaka tišine, zvučni dizajn filma igra ključnu ulogu u stvaranju osećaja neizvesnosti. Udarci, krici, zvuci noža – sve je prikazano s bolnom autentičnošću, čineći svaku scenu još visceralnijom.

Tematska analiza: Osveta i cena nasilja

Glavna tema filma nije samo osveta, već njene posledice. Soo-hyun nije zadovoljan brzim ubistvom svog neprijatelja – on želi da ga natera da pati. Ali kako se igra nastavlja, shvata da time ne pronalazi utehu, već samo produbljuje sopstvenu agoniju.

Film postavlja pitanje: Da li je moguće osvetiti se, a ostati nepromenjen? Soo-hyun postaje toliko opsednut kaznom da zaboravlja na sve drugo – uključujući i svoje emocije, i ljude koji ga vole. Na kraju, osveta ne donosi ni pobedu ni pravdu – samo još više bola.

Zaključak: Remek-delo moderne kinematografije

I Saw the Devil nije samo jedan od najbrutalnijih filmova osvetničkog žanra – on je filozofska studija o zlu, osveti i granicama ljudske moralnosti.

Sa izvanrednom glumom, briljantnom režijom i nezaboravnom atmosferom, Kim Jee-woon je stvorio film koji ostaje duboko ukorenjen u svesti gledaoca. Nije za one slabog stomaka, ali za ljubitelje psiholoških trilera i filmova koji ostavljaju trajan utisak, ovo je nezaobilazno ostvarenje.

Ocena: 10/10