Twelve Monkeys (1995)

Recenzija filma Twelve Monkeys (1995)

Distopijska vizija ludila i sudbine

Twelve Monkeys (Dvanaest majmuna), film Terija Gilijama iz 1995. godine, predstavlja remek-delo naučne fantastike koje spaja elemente trilera, misterije i psihološke drame. Inspirisan francuskim kratkim filmom La Jetée (1962), ovaj film donosi kompleksnu priču o putovanju kroz vreme, paranoji i sudbinskim petljama koje su možda neizbežne.

Radnja – Lavirint vremena i psihe

Priča prati Džejmsa Kola (Bred Pit), zatvorenika iz postapokaliptične 2035. godine, kome je ponuđena prilika za smanjenje kazne ukoliko se vrati u prošlost i istraži poreklo smrtonosnog virusa koji je desetkovao čovečanstvo. Tokom svojih putovanja kroz vreme, Kol nailazi na dr Ketrin Raili (Madlen Stou), psihijatra koja počinje da sumnja u realnost njegovih tvrdnji, i Džefrija Gounsa (Bred Pit), ekscentričnog vođu ekološke grupe „Vojska dvanaest majmuna“.

Dok se Kolov um sve više gubi u haosu vremenskih skokova i sećanja iz detinjstva, granica između stvarnosti i paranoje postaje zamagljena. Da li je on zaista putnik kroz vreme ili samo još jedan mentalno nestabilan čovek uhvaćen u vlastitoj iluziji?

Gluma – Izvanredne transformacije

Brus Vilis u ulozi Kola donosi nesvakidašnje emotivnu i ranjivu izvedbu, daleko od svojih tipičnih akcionih uloga. Njegova interpretacija lika koji oscilira između determinisanosti i očaja čini Kola jednim od najupečatljivijih protagonista u žanru.

Bred Pit briljira u ulozi Džefrija Gounsa, igrajući ga s frenetičnom energijom koja oscilira između ludila i genijalnosti. Ova rola mu je donela Zlatni globus i nominaciju za Oskara, s pravom ga postavljajući među najsnažnije sporedne uloge decenije.

Madlen Stou donosi suptilnu, ali moćnu izvedbu kao dr Raili, balansirajući između skepticizma i saosećanja, dok se njen karakter sve više uvlači u Kolovu apokaliptičnu viziju.

Režija i estetika – Mračni svet Terija Gilijama

Teri Gilijam, poznat po svojoj vizuelnoj ekstravaganciji i sklonosti bizarnim narativima (Brazil, Fear and Loathing in Las Vegas), koristi distorzirane uglove kamere, klaustrofobične kadrove i ekspresionističku scenografiju kako bi stvorio atmosferu stalne nesigurnosti i paranoje.

Njegov distopijski svet nije sterilan i visokotehnološki, već sumorno haotičan, sa zapuštenim urbanim pejzažima i ruševinama budućnosti koje deluju zastrašujuće realistično. Ovaj stil dodatno pojačava psihološku dimenziju filma, gde je granica između stvarnosti i ludila nejasna.

Tema – Sudbina, ludilo i cikličnost vremena

Twelve Monkeys nije samo priča o putovanju kroz vreme, već i meditacija o sudbini i percepciji stvarnosti. Film se poigrava pitanjima slobodne volje i determinizma, sugerišući da je možda sve već zapisano i da je pokušaj menjanja prošlosti uzaludan.

Gilijam majstorski gradi narativ koji se kreće u zatvorenom krugu, gde su svi elementi povezani, a kraj se vraća na početak, ostavljajući gledaoce u misaonom vrtlogu dugo nakon završetka filma.

Zaključak – Klasično remek-delo SF žanra

Twelve Monkeys je jedan od najoriginalnijih i najinteligentnijih naučnofantastičnih filmova svih vremena. Njegova složena priča, izvanredne glumačke izvedbe i vizuelni stil čine ga nezaobilaznim delom za ljubitelje žanra.

Ako volite filmove koji izazivaju razmišljanje, istražuju ljudsku psihu i ostavljaju vas s pitanjima koja nemaju jednostavne odgovore, Twelve Monkeys je film koji ne smete propustiti.

Ocena: 9.5/10